|
PROGLAS SRPSKOM NARODU SA KOSOVA I METOHIJE
Braćo i sestre,
Nalazimo se u katastrofalnoj situaciji, dovedeni smo na rub tragedije koja može da konačno dovrši naše višedecenijsko stradanje, čišćenjem sa naših vekovnih ognjišta, da nam se na ovim svetim prostorima uništi svaki trag koji bi bio dokaz da smo kao narod i kao ljudi ikada živeli na svetom Kosovu i Metohiji.
Sve dosadašnje vlasti u Srbiji nose odgovornost za stanje u kome smo se našli: i komunistička, i ona koja je po Kumanovskom sporazumu povukla našu vojsku i policiju, ostavljajući nas u neprijateljskom okruženju da stradamo, i ona koja je naš problem prenela iz UN u EU, a posebno ona koja je potpisivanjem Briselskog sporazuma ugasila institucije Republike Srbije
Poslednji događaji u Banjskoj pokazuje svu hipokriziju srpske politike i politike nama nametnutih nazovi predstavnika, političkog i intelektualnog polusveta, tzv. Srpske liste, koja više od decenije „jaše“ unesrećene Srbe sa Kosova i Metohije.
Slažemo se, beskrupuloznom režimu Albina Kurtija treba pružiti otpor, politički, organizovan i glasan. On to zaslužuje, jer je on izvođač najsvirepijih radova čiji je cilj da nestanemo i da nas ovde više nikada ne bude. Poznata nam je politika međunarodne zajednice, koju ne interesuje naša sudbina, naši životi, već njeni geostrateški ciljevi i interesi onih preko kojih te interese ostvaruje.
Prirodno je što smo naše živote uvek vezivali za srpsku državu, jer smo deo nje. Nažalost, srpske vlasti poigrale su se našom sudbinom, sudbinom naših porodica, naše dece...! Sve dosadašnje vlasti u Srbiji nose odgovornost za stanje u kome smo se našli: i komunistička, i ona koja je po Kumanovskom sporazumu povukla našu vojsku i policiju, ostavljajući nas u neprijateljskom okruženju da stradamo, i ona koja je naš problem prenela iz UN u EU, a posebno ona koja je potpisivanjem Briselskog sporazuma, ugasila institucije Republike Srbije i naterala, čak i naš narod na severu Kosova, posle decenijskih žrtava da opstane na svome, da se integriše u institucije tzv. Republike Kosovo, pod zakletvom da će čuvati njen „integritet i suverenitet“. Naterali su naše sudije da polože zakletvu „Republici Kosovo“, policajce da obuku uniforme kosovske policije, a onda ih naterali da sve to napuste i prepuste prostor nedobronamernim i nemilosrdnim snagama kosovske vlasti, da bi nas, posle katastrofalne štete ponovo vraćala na isto!? Sve su dali, i Valač i Gazivode, i pozivni broj, tablice nisu rešili, da bi navodno mi dobili „Zajednicu srpskih opština“, a od toga ni traga ni glasa!? Sve je dato, ni za šta!? A narod izbezumljen, tumara kao napušteni jaganjci u magli!!! I na kraju, potpisivanjem Nemačko-francuskog i Ohridskog sporazuma, de fakto su priznali tzv. Republiku Kosovo!
U poslednjih 10 godina preko 40 hiljada naših sunarodnika otišlo je sa svojih ognjišta tragom bez povratka, čupajući iz dubine svoje vekovne korene. Do dolaska ove vlasti, npr. Velika Hoča je imala preko hiljadu stanovnika, a danas jedva 370, u Orahovcu su Srbi na izdisaju, u Štrpcu, Novom Brdu, Gračanici, Vitini i svuda, naše stanovništvo je prepolovljeno, a teritorija na kojima vekovima žive Srbi, albanizovana. A tamo vladaju kadrovi SNS i tzv. Srpske liste. To se sada dešava i na severu Kosova. Taj proces se nastavlja, pogotovu pod torturom surove Kurtijeve vlasti, čija je i namera da nas do jednog očisti.
I ne samo to, vlasti u Beogradu vrlo perfidno pokušavaju da za svoju pogrešnu politiku mi budemo odgovorni. Njihove izjave da je grupa naših nesrećnih mladića „samoinicijativno krenula u nepromišljenu oružanu akciju“, potencirajući da su sa Kosova i Metohije, pokazuje svu njihovu perfidnost. Prvo ih označe odgovornim, a onda im oni koji, umesto da budu pred sudom pravde, proglašavaju trodnevnu žalost kako bi prikrila svoju odgovornost. Koliko je slično sudbini Olivera Ivanovića, prvo ga proglasiše „lošim Srbinom“, a onda ga sahraniše u Aleji zaslužnih građana!?
Otvoreno pitamo Aleksandra Vučića, čija je Srpska lista, čiji je Milan Radojčić? NAŠ, ne! Mi ga nismo birali, nametnut nam je kao „naš bog i bič“, postavljen od velikog vođe, da odlučuje o našim životima i našoj smrti! PREDSEDNIKOV PONOS, A ZA NAS SRAMOTA!
Otvoreno pitamo Aleksandra Vučića: Čija je Srpska lista, čiji je Milan Radojčić? Naš, ne!
Naši poginuli mladići su naši stradalnici i mučenici, a njihovo uzaludno stradanje je nečiji scenario i velika greška, ili namera. Veliki i nenadoknadivi gubitak, pre svega, za njihove porodice i za naš napaćeni i nezaštićeni narod! .
Bespotrebne žrtve u kojoj je u amaterskoj akciji izgubljena srpska mladost, kompromituje „srpsko junaštvo“ i najbolje govori o kukavičluku glavnog vođe, koji je „na cedilu“ ostavio saborce i pobegao glavom bez obzira. Ako su naše službe: BIA, VOA, MUP Srbije, ovo organizovale, moraju odgovarati, i ako nisu znali - odgovorne su!
Da li su „scenaristi naših nesreća“ imalo razmišljali o sudbini Srba ispod Ibra? Šta će sa njima biti, sa njihovom decom, njihovim porodicama. To, u stvari, govori o nezrelosti politike i političara ili se pak radi o namernom žrtvovanju nesrećnih kosovsko-metohijskih Srba.
Braćo i sestre, poštovani sunarodnici,
Da, nama je veliki problem „naša“ vlast, koja nas je upotrebila i ostavila njihovim nesposobnim i koruptivnim sluganima, koji su nemilosrdni u prodaji nacionalnih i ostvarivanju svojih ličnih interesa, ličnog bogaćenja. Međutim, i mi Srbi sa Kosova i Metohije obavezni smo da se tome odlučno suprotstavimo. Odgovorni smo da brinemo o sudbini naše dece, naših porodica, našeg Kosova. Umrtvili su nas, ponizili i učinili „plaćenicima“ koji nesvesno rade za interese „svojih uništitelja“, beogradskih kantardžija. Ucenili su nas i naterali da ćutimo i u kolonama, kao stado, na čelu sa „glavnim ovnom“ idemo na glasanje, i to kako nam oni kažu! Postali smo statisti upotrebljeni u borbi za osvajanje i očuvanje vlasti onima koji nas izdaju. Ućutkana je i naša inteligencija, nastavnici, profesori, lekari, ekonomisti, advokati...!? Svi ćutimo i gledamo kako polako ali sigurno idemo u propast. I naša Crkva je sa svih strana pritisnuta!
Došao je trenutak, poslednji čas da se otrgnemo, organizujemo, podignemo glavu i preuzmemo sudbinu u svoje ruke. Ostavimo razlike po strani, okupimo se i zajedno sa našom Crkvom potražimo odgovore kuda i kako dalje. Ostavimo nek država vodi visoku politiku, a u njoj ćemo poslati naše izvorne predstavnike da na nju utiču. Ne dajmo više da o nama, o našim svakodnevnim životima odlučuju partijski slugani, kriminalci, ljudi koji su, tek nakon dolaska na funkcije, po prvi put došli na Kosovo. Oni koji su daleko od naše tragične realnosti! Posebna odgovornost je na našoj inteligenciji i prilika da budu na visini svojih zvanja, da stanu u odbrani naroda kome pripadaju!
Došao je trenutak, poslednji čas da se otrgnemo, organizujemo, podignemo glavu i preuzmemo sudbinu u svoje ruke
Znamo da se bojite za za vašu egzistenciju i egzistenciju vaših porodica, bojite se da ćete izgubiti posao, penzije, socijalna davanja. Naš kolektivni otpor pogrešnoj politici i našem propadanju, nateraće „vlasnike naših života i duša“ da dobro razmisle o svojim nenarodnim potezima. Nama ne daje novac vlast, već građani Srbije koji za to odvajaju od svojih ustiju. Bilo ko da je na vlasti u Srbiji, on će morati da podrži naš opstanak!
Mi moramo uzeti svoju sudbinu u svoje ruke, da uređujemo naše međusobne odnose, da pomognemo našim sunarodnicima koji su socijalno i ekonomski ugroženi, da uredimo odnose sa našim komšijama Albancima, da uspostavimo demokratski dijalog, da budemo faktori mira i tako razobličimo ekstremne politike.
To ne znači da treba da pognemo glavu i pristanemo na vazalski odnos. Ne, mi imamo ljude, oni su među nama! Svi zajedno gradićemo ćemo nove odnose i politički i ekonomski uspravimo ovaj narod, vratiti mu dostojanstvo i ohrabriti ga da opstane i ostane i da šansu normalnoj Srbije da rešava „kosovsko pitanje“.
Mi nemamo kuda, moramo ostati tu gde su naše kuće, grobovi naših predaka. Sa našom Crkvom koja je uvek kroz istoriju, kada je naš narod bio u bezizlazu, okupila, organizovala i štitila ga. Ovo je taj trenutak, koji moramo svi da vrlo ozbiljno shvatimo. Crkva je dužna da narod iz beznađa i haosa uvede u sabornost, što je u kriznim situacijama, kroz istoriju uvek i činila.
Zato, molimo njegovo preosveštenstvo Episkopa Raško-prizrenskog, vladiku Teodosija da u konsultacijama sa pokretima, partijama i viđenim Srbima hitno zakaže Crkveno-narodni sabor na kome bi se donele važne odluke za dalju sudbinu našeg naroda i ohrabrili ga za organizovanje, dalju političku i nacionalnu borbu, za svoj status i opstanak.
U protivnom, nakon raspada tzv. Srpske liste, koja nas je izdala i prevarila zarad interesa „beogradskih kantardžija“, uz koje su se dobro obogatili, sleduje nam vazalstvo koje su, na našu nesreću, uz podršku Kurtija neki „naši“ slugani već započeli, opet zarad svojih ličnih interesa a na najdirektniju našu štetu! Ako to pobedi, odgovornost nosimo mi!
Ako i posle svega i dalje nastavimo da ćutimo i pristajemo na stanje u kome se nalazimo, više niko od nas nema pravo da druge optužuje, niti da bude oslobođen odgovornosti za svoju sudbinu i sudbinu naših budućih pokolenja
Braćo i sestre,
ako i posle svega i dalje nastavimo da ćutimo i pristajemo na stanje u kome se nalazimo, više niko od nas nema pravo da druge optužuje, niti da bude oslobođen odgovornosti za svoju sudbinu i sudbinu naših budućih pokolenja. Nosićemo veliku sramotu, a na kraju optužiće nas da smo mi krivi za gubljenja Kosova i Metohije!
S verom u Boga!
U Gračanici, 30. 09. 2023. godine
Srpski nacionalni Forum Kosova i Metohije
Narodni pokret Kosova i Metohije „Otadžbina“
Odbor Sabora Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije |
.jpg)
Početak definitivnog kraja Srpske liste je bilo uklanjanje decembarskih barikada. To je doživljeno kao velika izdaja. Građani im neće oprostiti to što su u danu kada je Kurti ušao u opštine na Severu oni odveli najmanje 5000 ljudi na Vučićev miting u Beograd
Iako ponekad kratko pamtimo, maloumni nijesmo. Vlada Zdravka Krivokapića je po temelju uništavala svijest Crnogoraca o njihovom identitetu, čak negirajući da on postoji
Jugomazohizam će postepeno nestajati kako vreme bude odmicalo, a sećanje na Jugoslaviju, državu koje (na sreću) nema, bude sve više bledelo. Za generacije koje dolaze Jugoslavija će biti isključivo istorijska kategorija. Hrvatska i Federacija BiH za njih će biti strane zemlje kao i sve druge
Saopštenje za javnost Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve o Kosovu i Metohiji
Uobičajeno je da ustavotvorac u „uvodu u ustav“ iznosi motive koji su doveli do njegovog donošenja, ciljeve koji se žele postići, navodi tradicionalne i istorijske vrednosti i osobenosti zemlje, a ima i preambula u kojima svoje mesto nalaze „goruća“ i još uvek otvorena poltička pitanja od najvećeg značaja.
Svetogorci kažu da je Martinos uvek stajao na strani monaha, ali po svemu sudeći, malo je verovatno da će carigradski patrijarh Vartolomej ostaviti ovu osobu na mestu upravnika Svete Gore jer ima mnogo stvari koje "treba rešiti", a za to je potreban neprincipijelan i beskrupulozan službenik kakvih ima mnogo u zalihama Stejt departmenta
Stoga, na novoj političkoj većini u Pokrajini (Srpska napredna stranka i drugi) je da učini ono što prethodna nije – da sprovede postojeći Statut i uvede u upotrebu tradicionalne simbole.
Vladimir Jagar je primjer greške koju ni sad nije kasno ispraviti. Treba vidjeti gdje su Jagarova djeca, unučad, kako žive. Pitati šta im treba, kako država može pomoći. Vojska Srbije mora uvesti orden ili nagradu koja će se zvati po Vladimiru Jagaru. Jagar je više pomogao Srbima nego stotine srpskih oficira koji su se razbježali iz Hrvatske i BiH. O njemu nije snimljen film
Ne izgleda dakle slučajno, da je poziv Crnoj Gori formalizovan upravo sada kada, čini se, obnovljena pretnja Islamske države potpomaže saradnju između Rusije i Zapada i uklanjanje sankcija koje štete ekonomijama Rusije i Evrope.
Time Evropski sud pravi dvije kardinalne greške kojima naprosto gazi međunarodno pravo. Naime, rekavši kako smatra da se obrazloženje koje je dao u svojoj odluci iz predmeta Behrami i Saramati može primijeniti i na slučaj BiH, Evropski sud na pravno nedopustiv način smatra identičnim BiH, na jednoj, i Kosovo i Metohiju na drugoj strani
Odavno je poznata "Doktrina američke borbe protiv Istoka" čiji je kreator direktor CIA Alen Dals (Allen Welsh Dulles, prvi civilni direktor CIA) u kojoj su navedene smernice kako da se razore tradicionalne vrednosti koje su prisutne u pravoslavnim zemljama, tj. da se ugasi nacionalna svest njihovih građana i slomi vojna moć i duh slovenskih naroda i njihovih država.
Možemo li se naših najbližih umrlih sjećati samo u trenutku njihove smrti? Možemo li Novomučenike Srpske Jasenovačke i druge „zamrznuti“ u brutalnom činu ubistva ili ih se sjećamo kao kompletnih ljudskih ličnosti živih duša? Kako bi se preimenovanje u ,,pokolj” odrazilo na to? Kome je to u interesu?
